Beograd zna…

CYT6rFgWsAApgCY.jpg large

Prošlo je tri godine kako sam, kao mlad dečko iz manjeg grada, došao u Beograd da studiram. Dolazio sam više puta u ovaj grad na dve reke, ali nikada nisam ostajao duže od jednog dana. Beograd je bio moj prvi grad u kome sam pokušao da uhvatim mrvu sreće i osamostalim se. Beograd je postao moj drug.

Beograd zna tajne koje nikome nikada nisam ispričao. Osetio je moje ubrzane otkucaje srca svaki put kad sam se zaljubio, pratio je moje duge šetnje pokraj dveju reka sa mojim ljubavima… Ali me i tešio dok sam slomljenog srca stotinama puta koračao njegovim ulicama. Taj veliki grad na raskršću svetova, zagrlio me je poput brata, istakao je svaku moju vrlinu i učinio još sjajnijom, prihvatio svaku moju manu i pretvorio je u još jednu crtu urezanu na staroj kaldrmi kojom su prošetali vekovi. Ubrzan ritam, hiljade vozila koja tutnje beskrajnim bulevarima, milioni ljudi koji su, poput mene srećni, tužni, zaljubljeni, ostavljeni, ostvareni, i oni sa velikim snovima, sve to u kombinaciji sa drevnim Kalemegdanom, duhom ovoga grada koji diše već vekovima, čini ono „nešto“ što poseduje naša magična prestonica. U trenucima kad su me svi zaboravili i kada niko nije imao vremena za mene, on je imao. Umeo sam satima da šetam dugim ulicama, u gluvo doba noći, kada su se mogli čuti samo otkucaji srca koje je kucalo duboko ispod površine, negde daleko. Od Surčina do Zemuna, preko Novog Beograda, Geneksa, Gazele, Autokomande, Starog grada, Dorćola, Slavije, Bulevara, kejeva, Ade, Vukovog spomenika, Karaburme… Svaki njegov kutak sam upoznao. Seo bih na klupu na tvrđavi, sa koje se prostirao panoramski pogled na ceo grad, sa hiljadama treptavih svetala, i slušao. Čuo sam. Čuo sam šaputanje protutnjalih vremena, hiljade ljudi koji su se osećali odbačeno i usamljeno u tom gradu, kao i ja, hiljade ljudi koje je ovaj grad prihvatio i zagrlio kao svoju decu. Beograd sve pamti. Beograd zna. Tako je, poput sudbine, spojio mene sa ljudima sa kojima možda nikada ne bih došao u dodir, a koji su postali neizostavan deo mog života, nešto najvrednije što imam, drugi deo moje duše. Osetio je najskrivenije emocije koje su nastanjivale moje srce, emocije koje sam ostavljao u njemu kada sam ga napuštao i koje sam prihvatao nazad kada sam mu se iznova vraćao, iznova i iznova. Beograd je od mene stvorio čoveka koji sam danas.

Ali ipak.. Koliko god voleo ovaj predivan grad, ipak on nikada neće biti moj. Nikada neće biti nečiji. Beograd živi duhom neobuzdanog buntovnika, protivi se vekovima koji ga nisu pregazili, ali su na njegovom obrazu ipak ostavili duboke ožiljke. Bio je rušen, osvajan, gubljen, ponovo podizan iz pepela… i preživeo je. Uspeo je, uprkos svemu. Beograd pamti. Beograd zna.

– Monsieur Zhivago

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s