Čekaću te…

“Čekaću te…” rekao joj je. Osetila je u njegovom glasu da mu može verovati i da će je ipak sačekati, da će imati stpljenja i dati joj vremena da prebrodi oluju koja se dešava u njenoj duši, u njenom životu. Ali, prevarila se. Ubrzo ju je napustio. Našao je u njoj milion sitnica koje mu se nisu dopadale, iako se ona trudila da mu bude sluga, da ga voli i da mu bude savršena. Nije uspela. Egoizam je pobedio. U njemu više nije mogla prepoznati čoveka u kojeg se zaljubila, kome je u ruke stavila svoje krhko srce, koje je on slatkim rečima uspeo da sastavi, a zatim ga svom silinom razbio o pod kada se najmanje nadala. Možda je u njegovim očima postojala ljubav, koja ga je promenila, ali se vremenom ugasila i on je postao onaj hladan čovek, koga nikada nije upoznala… Možda je bila samo glupa. Glupa što je noćima, pre nego što bi utonula u san, maštala o slici koju joj je urezao u sećanje, o njima u belom domu, dok se zorom sobama isprepletani šire mirisi peciva koje on pravi u kuhinji i zvuk laganog džeza… i ona koja prilazi i ljubi ga, dok mu je brašno još na rukama… Možda su samo igrali igru emocija, u kojoj pobeđuje onaj koji manje zavoli… Sada je sve gotovo. Izgubila je.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s